„Najgora od svih ljudskih sprava za mučenje: krst. Pa ipak, danas ljudi taj isti krst nose na grudima, drže ga na zidovima, smatrajući ga verskim simbolom, zaboravljajući da je u pitanju sprava za mučenje. Drugim rečima: prošlo je 250 godina dok se neko nije dosetio da treba prestati sa paganskim slavljima koja obeležavaju zimski solsticij, datum kad je sunce najudaljeniji od zemlje. Apostoli i njihovi sledbenici, bili su i suviše zaokupljeni širenjem Hristovog učenja i nikad se nisu pozabavili onim što se zove „natalis invict Solis“, paganski praznik rađanja Sunca koji je padao 25. decembra. Sve dok neki biskup nije odlučio da proslavljanje solsticija predstavlja pretnju za pravu veru, i gotovo! Danas imamo mise, propovedi, apsolutno i potpuno ubeđenje da je Hristos rođen baš tog dana! I imamo Božićnu jelku. Znaš odakle potiče?

- Sveti Bonaficije je odlučio da „pokrsti“ jedan obred posvećen bogu Odinu, kad je bio dete: jednom godišnje, germanska plemena su polagala darove oko jednog hrasta, a deca bi ih pronalazila. Smatrali su da time pričinjavaju radost paganskom božanstvu.“