Mikelanđelovo viđenje Sv. Petra razlikuje se od predstave koja se danas može videti u kapeli Paulini. Kako je Sv. Petar dobrovoljno pristao da bude razapet, veliki umetnik je odlučio da ga prikaže bez prikucanih eksera, a takođe je, u skladu sa ličnom estetikom, apostola prikazao nagog.
Petogodišnja restauracija ove freske potvrdila je da su ekseri kasnije dodati i pokrenulo se pitanje da li ih treba ukloniti. Dodatni argument za njihovo uklanjanje predstavlja i način na koji su oni naslikani, jer neki stručnjaci smatraju da "liče na bubašvabe", prenosi list.

Podeljena mišljenja o ovoj temi, dovela su do pitanja da li u ovom slučaju prednost treba dati umetnosti ili teologiji? I sam papa Benedikt XVI se umešao u raspravu, pa je Vatikan je nedavno izdao saopštenje da će se ekseri i ubuduće nalaziti na fresci.

I među istoričarima umetnosti postoji podeljenost po ovom pitanju. Profesor Vilijam Valas, iako stručnjak za Mikelanđelovo stvaralaštvo, smatra da je najvažnije očuvanje istorije ove freske.
"Ekseri spadaju u istoriju ove slike. Šta je Mikelanđelo želeo da prikaže, nije najvažnije pitanje", dodao je Valas.
S druge strane, mnogi stručnjaci ističu da su naknadne intervencije na ovom delu oskrnavile fresku velikog umetnika i da treba da budu uklonjene.
"Mikelanđelo je isuviše važan da bi se njegovo viđenje modifikovalo", izjavio je nemački istoričar umetnosti Kristof Lutpold Fromer.

Istraživanja su pokazala da su ekseri dodati pre stotinak godina, što je znatno kasnije nego što se prvobitno smatralo, mada postoji indicija da je i pre ove poslednje dorade, postojala slična intervencija. Do "odevanja" Sv. Petra najverovatnije je došlo u vreme pape Gregora XIII koji je bio na čelu Svete stolice od 1572 do 1585. godine.
"Raspeće Sv. Petra" bila je porudžbina pape Pavla III iz 1542. za njegovu privatnu kapelu Paulinu, koja se nalazi pored čuvene Sistinske kapele. Mikelanđelo je fresku završio 1550, kada je imao 75 godina.